Latest Entries »

П Р О Г Р А М
Od 11,00 – 12,00 прихват на главној капији, упознавање и обилазак Војне Академије
 Oд 14.00 – 18.00 дружење у ресторану Клуба Војске Србије у ул. Браће Југовића 19, у Беграду

……………………………………………………………………………………………………………………..

Advertisements
KLASA SA NAJVIŠE GENERALA
Dana 20. jula 2010. godine, navršilo se punih 40. godina od završetka školovanja 23. klase Vojne akademije Kopnene vojske. Školovanje je počelo davne 1966. godine, kada je 590 srednješkolaca, odabranih po posebnim kriterijumima primljeno na školovanje u Vojnu akademiju.
Za nas, tadašnje pitomce, bio je to novi životni izazov. Sa posebnim entuzijazmom i voljom lako smo prihvatili nove uslove života, uz pomoć i brigu naših starešina seli smo u pitomačke klupe, stali u vojnički stroj, položili svečanu obavezu i prihvatili se učenja.

Pitomački dani bili su ispunjeni obavezama i dužnostima, a najviše učenjem i pripremanjem za budući poziv. Učenje i obuka nikada nisu bili problem za većinu pitomaca. Oni koji su zalutali brzo su otišli. Pored pitomačkih učionica, amfiteatra, bogato opremljenih kabineta, poligona na Banjiškom visu, Jahorini, Šari, Nabrđu, Mionici ili na Savi u Šapcu, ostala su i sećanja sa sportskih terena, kulturnih i drugih manifestacija, od kojih je najviše pitomaca svih klasa učestvovalo u proslavi Dana mladosti 25. maja. Pored svih napora bilo je i izlazaka u grad i druženja, najčešće u Domu JNA.
Pamtimo položene ispite, činove razvodnika, desetara, vodnika, a posebno izbor budućeg roda i rastanak posle dvogodišnjeg druženja u Beogradu, kao i odlazak u školske centre širom tadašnje Jugoslavije. Školovanje u centrima u Sarajevu, Banja Luci, Beogradu, Kruševcu, Podgorici, Karlovcu i Zadru trajalo je još dve godine. U centrima smo ovladali strukom, položili sve ispite i doživeli dan kada smo promovisani u čin potporučnika. JNA je 20. juna 1970. godine postala bogatija za 426 mladih osposobljenih oficira. Uhvatili smo kormilo svog života u ruke i zaplovili u tokove profesije. Bili smo odani i svojim dužnostima i svojim životnim obavezama.
Na prethodnoj proslavi 30. godišnjice neko je rekao: Činovi i funkcije su dokaz i potvrda profesionalne zrelosti 23. klase. U proteklih 40. godina otišli smo u penziju sa svim znanjima i iskustvima koja smo stekli. To vreme obeležili su značajni događaji i promene koji su se zbili u našem društvu, državi, vojsci i okruženju. Svima nama svojom dinamikom, veličinom i posledicama promenili su život jer su bili brojniji, zeški i jači od naših nada i planova. Suprostavljali smo se destruktivnim pojavama, videli smo tuđe patnje a mnogi su doživeli i svoje tragedije, proterani iz bivših republika zajedničke države. Bolela nas je muka našeg naroda, ali se nismo štedeli da budemo na ključnim mestima i zbivanjima naše novije istorije i u najtežim prilikama. Osećanja odgovornosti i dužnosti prema otažbini i narodu mnogima od nas dodelili su i čelne pozicije i visoke odgovorne rukovodeće dužnosti. Bili smo u veličanstvenom stroju našeg naroda i tu smo sačuvali svoju profesionalnu čast i dostojanstvo. Po tome će nas pamtiti i buduća pokolenja i naredne klase Vojne akademije.

Navršilo se 52. godina od završenja školovanja i mature đaka gimnazije „Svetozar Marković”, generacije koja je 1966. godine krenula daljim putem. Svako od nas ostvario je svoje životne ciljeve i profesionalnu karijeru i, sada, kao penzioneri uživamo u minulom radu, prisećanju i evociranju mnogih događaja iz ličnog života i svojim hobijima.

Ovaj mali međujubilej obeležena je skupom i druženjem u bašti novosadskog Kluba vojske na Keju.

Kao što to biva, u veselom raspoloženju i uz ukusnu večeru, mi, sada već sedamdesetogodišnjaci, podsetili smo se mnogih događaja iz perioda školovanja. Svako od nas prepričao je svoju životnu priču, malo se pohvalili malo izjadali i zadovoljni proveli vreme u druženju. Prepričane su i mnoge anegdote uz sećanja na druženje u raznim prilikama tokom školovanja. Tu su se našle i nekoliko starih slika.

Kompilacija video snimaka na linku:

https://photos.google.com/movie/AF1QipMIstSLlBPIeOkk_9PQZPa_eYMrGUgRVfg6DZMD

Laza Beljanski je kao organizator dao najveći doprinos okupivši najupornije nekadašnje gimnazijalce, voljne da se druže. Nažalost, neki od nas nisu došli, iz ko zna kojih razloga. Pojedinace je bolest sprečila da prisustvuju ovom skupu. Razredna Milena Šurjanović, nažalost, nije prisustvovala zbog ozbiljne povrede. Ulogu vršioca dužnosti razredne odigrala je uspešno Danka Kovač.

Sve fotografije, koje odišu prijatnim raspoloženjem, ostaju kao sećanje. Nalaze se na G+ (kliknuti na link)

https://photos.google.com/…/AF1QipMWZXxUoPmktPr3w-pbHGrU3sB…

A BRKOVI MI SEDI

A brkovi mi sedi,

Sa godinama dođoše,

Zar to treba mnogo da me jedi?

Ma, i to ponekad vredi,

Kad damu prekoputa mene,

Uz šoljicu muške kafe,

U ozbiljnost mojih godina ubedi,

Da, i za mene to mnogo znači

Da mi se srce

U ovim godinama

Još uvek junači…

 

Ah, godine,

Zna se,

Kad životne dogorevaju sveće,

I kad srce hoće,

A telo neće,

Kad ne mogu isprazniti tek tako

Života korpu

U neku crnu rupu

I poneku gadost

Sakriti u džepu…

 

Oh, kad sam počeo da sedim,

Kad su mi brkovi bili sve belji i belji,

Shvatio sam šta jesam,

I šta nisam,

I koliko vredim il’ ne vredim,

Ono što sam hteo da budem,

I ono što nisam postao…

 

Sedi brkovi nisu mi doneli besmrtnost,

Nisam ni postao bitan,

Čak ni u mom celom životu

Kad poče da nestaje crne bujne kose,

Ah, što sve to godine nose,

I prođe vreme

Kad čupkali su ih unuci,

I kada su dodavali ozbiljnost

Svakoj mojoj

Profilnoj slici…

 

I, tako, kad ujutro,

Iz navike brijem i sedu bradu,

Vidim, još uvek, nežnu kožu lica,

I brkove što milovaše ponekad,

Žensku baršunastu kožu,

I poželeh da ih

Još jednom omastim…

Ma nije krivo ogledalo,

postoji odsjaj u mojim mislima,

tek trenutak podsećanja,

kad u uglovima očiju

ugledam duše svetlost,

i neki odsjaj beli,

što ponekad zadovoljstva još želi…

 

Da nemam brkove sede,

Dal’ bi bilo drugačije sve,

Da sam čarobnjak

Mogao bih šta da promenim?

’Ma i ti starci magičnih moći

Ko Merlin ili Hermes Trismegistus,

Čarobnjak iz Oza i koji još,

Imaju svoje duge brkove i brade

I ako znaju šta rade

Ne mogu promeniti starost u mladost

Kao što ne mogu

Promeniti ni svoju gordost

Ni prateću im bajkovitost…

 

’Ma daj,

Svi mi sedih brkova

Kad tad

Idemo u raj…

 

 

 

 

У Београду је реминуо пуковник у пензији РАДЕ ЧУЧАК, некадашњи питомац 23. класе ВА КоВ

СЛАВА МУ И НЕКА ОСТАНЕ У ТРАЈНОМ СЕЋАЊУ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ, СВОЈИХ ДРУГОВА, ПРИЈАТЕЉА И ПОЗНАНИКА

(Детаљ из монографије 23. класа Војне академије КоВ 1970-2000)

Srećanja i druženja gimnazijalaca su sve češća, ove 2017. godine bio je to susret posle 51. godinu od završenja školovanja i mature. Nažalost, iz naših redova otišlo je ove godine troje nekadašnjih prijatelja.

SUSRET MATURANATA GIMNAZIJE „SVETOZAR MARKOVIĆ”, GENERACIJA 1965-66
Susretom i druženjem, nekadašnji maturanti novosadske gimnazije „Svetozar Marković”, razred 4/3, generacija 1965-66, obeležili su završetak školovanja. Susretu je prisustvovala, sada već 87-godišnja razredna Milena Šurjanović.
Minutom ćutanja odata je počast troje nekadašnjih maturanata, dr Jagodi Šupica, Milanu Paniću i Ljiljani Veljkov. koji su se upokojili.
Kao što to biva, uz prijatan razgovor, evocirani su doživljaji iz perioda školovanja.

Објављен је нови број stručnog vojnog časopisa VOJNOTEHNIČKI GLASNIK

(Вол. 65, бр. 1, 2017)

Управо је објављен нови број часописа
Војнотехнички гласник / Military Technical Courier који је доступан на адреси
http://aseestant.ceon.rs/index.php/vtg. Позивамо вас да прегледате садржај броја и посетите нашу веб страницу како бисте прочитали вама занимљиве чланке и друге прилоге.
Хвала вам на интересовању за наш рад.
мр Небојша Н. Гаћеша
Министарство одбране Републике Србије
Телефон +381 64 80 80 118
nebojsa.gacesa@mod.gov.rs

sadrzaj-vtg-1-2017-12521-61967-2-pb

 

vojnotehnicki-glasnik-1-2017-cover_issue_392_sr_sr

Originalni naučni članci

Električna svojstva različitih agregatnih stanja materije PDF
Leonid I. Gretchikhin 1-19
Uređaj za demontažu i montažu delova teško rastavljivih mašinskih sklopova na mašinskim postrojenjima PDF
Nikola P. Žegarac 20-29
Mehaničke osobine i mikrostruktura plazma naprskane prevlake ZrO2Y2O3 /ZrO2Y2O3CoNiCrAlY/CoNiCrAlY PDF
Mihailo R. Mrdak 30-44
Ispitivanje aviona sa aspekta metodologije, bezbednosti i razvoja letelice PDF
Branko B. Bilbija 45-68
 Pregledni članci
Istraživanje uticaja udara i vibracija na ljudsko telo PDF
Zoran C. Petrović 69-88
Translacija oznaka proizvoda u različitimа sistemima označavanja PDF
Saša M. Petrović 89-101
 Stručni članci
Standardi kvaliteta softvera PDF
Nebojša D. Đorđević 102-124
Primena relativnog pozicioniranja u topografsko-geodetskoj pripremi na potpunoj osnovi u artiljeriji PDF
Damir M. Projović 125-139
Metode optimalnih rešenja pripadnika Vojske Srbije za smanjenje efekata eksplozije eksplozivnih sredstava PDF
Dejan S. Stojanović, Petar Lj. Stojilković 140-159
Primena SYSML na pojednostavljen model osmatračkog radara PDF
Miloš D. Jevtić, Siniša R. Marinković, Ivica B. Marjanović 160-185
 Iskustva iz prakse
Mine na teritoriji izvođenja multinacionalnih operacija PDF
Nenad V. Kovačević 186-211

Savremeno naoružanje i vojna oprema

Savremeno naoružanje i vojna oprema za br. 1-2017 PDF
Dragan M. Vučković 212-245
Savremeno naoružanje i vojna oprema za br. 1-2017 PDF
Miloš M. Jevtić 246-250
Savremeno naoružanje i vojna oprema za br. 1-2017 PDF
Nikola M. Ostojić 251-273

vi-sto-ulazite-ostavite-svaku-nadu-02

Dušo, Kad odem Da li ću sa sobom poneti sećanja Fantazije i maštanja Kad zatvorim oči Da li će tmina doći Ili će sve ostati nepromenjeno I, da li ću

Извор: Kad odem – Nikola Ostojić

Druga generacija učenika gimnazije „Svetozar Marković”, u Novom Sadu, koja je 1966. godine maturirala, obeležila je svečanim skupom taj jubilej. Prethodne 2015. godine Gimnazija „Svetozar Marković” proslavila je pola veka rada. Ovogodišnjim okupljanjem obeležen je završetak školovanja druge generacije maturanata te srednje škole.

Susret je počeo u porti sadašnje gimnazije u Njegoševoj ulici, gde se gimnazija preselila još davno iz Poštanske ulice. Simbol te gimnazije je stara lipa u dvorištu, ispod koje se i danas okupljaju učenici.
Okupili su se gimnazijalci cele generacije, iz sva tri razreda IV-1, IV-2 i IV-3. Bile su tu i razredne starešine profesori Vera Sarić, Milan Ćeranić i Milena Šurjanović.
Kao što je red, u svečanoj sali nekadašnje đake maturante, a sada vremešne ljude pozdravila je najpre profesorica Vera Sarić. Naglasila je da je uvek lepo videti svoje bivše učenike koji su uspešno savladali jednu stepenicu svog života. Potom je reč dala, najstarijoj, profesorici Mileni Šurjanović.
Iznoseći svoj utisak profesorica Milena je celokupnu generaciju gimanazijalaca nazvala divnim horom u kome su svi bili posebni. Ali, kao celina to je bila vredna, pametna, disciplinovana i čestita generacije. Svaki maturant je bio ogledalo ove gimnazije, u kome se prelamalo ono što su profesori uložili u celu generaciju.
Ostaće zabeleženo i da je profesorica hemije, Milena Šurjanović, bila uzor mnogim đacima, zbog čega su neki čak odlučili da postanu profesor tog predmeta.

Bio je tu i dnevnik generacije gde se svako mogao podsetiti s kakvim uspehom je završio školovanje. I nekoliko starih slika iz perioda školovanja.

Druženje je nastavljeno u restoranu, uz zajedničku večeru, evociranje uspomena, pa i uz poneku staru sliku.

BOMB SUIT 02

Aktuelnost veoma čestih bombaških napada u mnogim delovima sveta ukazuje na potrebu usavršavanja ovakve odeće, minerske opreme i sredstava za detekciju eksplozivnih naprava. Bombaški napad u Briselu 25.03. sa 27 mrtvih i mnoštvom povređenih, u Ankari 13.03. sa 34 nevine žrtve, ali i eksplozija bombe u 21. marta u Beogradu, ukazuju da je neophodna stalna pažnja i opreznost, ali i osavremenjavanje protivminske opreme, da ovakvih nemilih događaja bude što manje.

EOD - Korišćenje disruptora

Odeća za rad sa eksplozivnim i improvizovanim ubojnim napravama EOD (Explosive Ordinance Disposal)/IEDD (Improvised Explosive Device Disposal) equipment) neprekidno se usavršava i unapređuje iz nekoliko razloga. Pre svega mine i razorne naprave su opasnost koja je aktuelna svakodnevno, u mnogim delovima sveta. Zbog toga se ta oprema nalazi u mnogim vojnim i policijskim jedinicama, a sve više je i privatnih struktura sa protiv-minskom opremom kao i timova koji se angažuju u ad-hok opasnim situacijama. Borbene okolnosti bremenite su opasnostima od eksplozije mina, neeksplodiralih granata i improviziranih minskih uređaja. Veoma česte su udarne vesti o eksplozijama automobila – bombe, samoubica sa eksplozivnim prslukom na sebi i podmetnutim razornim paketima i drugim pošiljkama. U svim okolnostima koje su uslovljene dejstvom eksplozivnih naprava nezamenjiva je upotreba savremene protivminske opreme, odeće i oruđa koje služe da se opasnost eksplozije umanji i da se spreče neželjene posledice po ljude i imovinu.

Pored raznolikih savremenih sredstava za otkrivanje eksplozivnih naprava, postoji više modela opreme koja se koristi za njihovu deaktivaciju, razminiranje ili uništavanje. Najčešće su to robotski uređaji, ali, ljudski činilac je nezamenjiv u nekim okolnostima. Od pre desetak godina, čovek – deminer sa svojim zaštitnim odelom najefikasnije deluje uz robotizovano protivminsko ili vozila za uništavanje eksplozivnih ubojnih sredstava tzv. EOD vozilo (Explosive Ordnance Disposal Vehicles).

Odelo za razminiranje

Odela za deminera (ponekad se takva odela nazivaju i protivteroristička) veoma su glomazna, rogobatna i složena jer treba da zaštite čoveka, odnosno osetljive delove tela, dok radi s ubojnim sredstvima. Namenjena su zarad efikasne zaštite pri pronalaženju skrivenih minsko-eksplozivnih naprava i razminiranja nedovoljno poznatih upaljača, improviziranih eksplozivnih naprava i drugih opasnih i sumnjivih predmeta. Svrha im je da zaštite eksperte za razminiranje od ranjavanja i najtežih posledica.

Na nekoliko sajmova održanih tokom 2015. godine, kao i u najavama za 2016. predstavljeni su novi modeli takvih odela i njihove specifičnosti, koje ih čine efikasnijim od prethodne generacije. Takva zaštitna odeća izrađuje se i unapređuje u skladu sa novim standardima za zaštitu od eksplozije, u duhu novih saznanja i potrebe da se ergonomski prilagode ljudskim mogućnostima, a posebno u skladu sa propisima koji regulišu njihovu proizvodnju, prodaju i korišćenje. Kako se osavremenjavaju materijali u savremenim laboratorijama i napreduje savremena informatička i druga nauka i tehnologija, kao se neprekidno menjaju i propisi, što zahteva zaista odgovoran pristup razvoju, proizvodnji i plasmanu te vrste opreme. Takođe i iskustva u protivterorističkoj borbi i inovativni pristupi doprinose sveukupnom usavršavanju i poboljšanju kvaliteta takve odeće i opreme. Pri tome valja imati u vidu da u razvoju i unapređivanju ovakve opreme učestvuje veoma veliki broj naučnika, istraživača i da on zahteva miltidisciplinarni pristup.

EOD unit 02

Na nekoliko svetskih sajmova tokom 2015. godine, pored opreme za otkrivanje i određivanje vrste ubojnih sredstava, predstavljeno je više kompleta, koji predstavljaju najvrednije zaštitno odelo. Jedno od njih je i odelo za zaštitu od eksplozije EOD 10 kompanije MedEng. Za njega rečeno je da postavlja novi standard za zaštitu eksplozije, uvodi unapređeni ergonomski dizajn i obezbeđuje nove mogućnosti u radu sa ubojnim sredstvima.

Najvažnje osobine tog odela je da omogućuje pokretljivost i komfor tokom demontiranja eksploziva, štiti telo od delova eksplozivne naprave i udara eksplozije, visokog pritiska i toplote. Svojevremeno, pre više godina osnovni standard je bilo specijalno zaštitno EOD odelo, model PS-820. Sastojalo se od zaštitnog oklopljenog skeleta sa šlemom. Šlem tog odela bio je otporan na udar od parčadi brzine 683 m/sek, a vizir na šlemu, od akrilnog ili polikarbonatnog materijala, štitio je lice i oči od parčadi brzine 705 m/sek. Masa šlema bila je 2,7 kilograma, a sa vizirom 3,6. I taj  šlem ergonomski bio je oblikovan i snabdeven uređajem za hlađenje i vezu. Vidno polje šlema iznosilo je 68 stepeni po visini, što je bilo dovoljno da manipulant-pirotehničar vidi predmet ispred sebe u dohvatu ruku.

Zaštitni prsluk od kevlara, težak 12,2 kilograma na grudima štitio je od parčadi ubojnog sredstva koji imaju brzinu 1667 m/sek, dok zaštitnici na rukama (mase 4 kg) i nogama (mase 2,7 kg) sprečavali su ubojite parčiće brzine 563 m/sek da nanesu povrede pirotehničaru. Celokupno odelo se hladilo, bilo je antistatičko, komforno i nije ometalo pirotehničara pri radu s eksplozivnim predmetima. Odelo je testirano i izdržalo je 17 detonacija dinamita na udaljenosti od jednog metra. Prsluk za zaštitu grudi bio je dugačak od 84 do 112 centimetara, a nogavice od 79 do 81 cm.

EOD unit 01Savremeni modeli

Za novo odelo karakteristično je da je značajno lakše, udobnije i daje korisnicima mnogo veću pokretljivost. Gornji deo ima oblik jakne sa povećim ovratnikom. Pantalone su potpuno redizajnirane kako bi se smanjila težinu i zamor. Nov je način cirkulacije vazduha i ventilacije unutar odela a samim ventilacionim sistemom se može upravljati preko računara na nadlaktici manipulatora. Takav sistem omogućava da se i pored velikih napora i znojenja korisnik oseća svežije i da se fokusira na posao koji obavlja. To je neophodno posebno kada pirotehničari obavljaju svoj posao na teškim lokacijama i tokom dužeg vremenskog perioda.

EOD šlem nove generacije ima poboljšanu zaštitu od eksplozije, odnosno efikasno štiti od blast-udarca eksplozije, fragmenata i visoke temperature. Primenjene su najnoviji lagani zaštitni materijali za povećanje sveukupne zaštite pri čemu je značajno smanjena masa. U šlemu je integrisan sistem za glasovnu komunikaciju i osvetljenje. Pored toga programski je obezbeđena podrška operateru novom mogućnosti da brže dođe do činjenica iz baze podataka eksplozivnim sredstvima. Uz to poboljšan je i sisteme upozorenja i mogućnost za podršku korisnika u različitim operativnim uslovima.

Noviju verziju takvog odela nazvanog EOD odelo serije 2 (Suit Series II) predstavlja i kompanija Holdfast sistemi (Holdfast Systems). Ono je proizvedeno pre desetak godina ali je neprekidno usavršavano i unapređivano na iskustvima i saznanjima koja su stekli tehničari za rukovanje eksplozivom (bomb technicians). Izrađeno je, takođe, od veoma izdržljivog materijala a sastoji se od zaštitne jakne, pantalona, šlema, integrisanog zaštitnika za prepone, zaštitnika za ruke i stopala i protivudarnih poloča (External blast plates) za ugradnju s prednje strane. Odelo je spolja zaštićeno nomeksom otpornim na vatru, osnovni materijal je aramid a ploče su izrađene od kompozitnih materijala. Ovakva konstrukcija štiti od fragmenata s prednje strane brzine 600 m/sek, sa zadnje strane 450 m/sek a ploče od parčadi koje udaraju brzinom 1400 m/sek. Masa odela je 31,5 kg. Slem, mase 4.5kg pruža zaštitu od parčadi koji udaraju brzinom 630m/sek, a vizir od 690m/sek.

Testiranje kvaliteta

Ovakvo odelo testira se po metodu V50 za protivoklopnu zaštitu (V50 ballistic test for armour). Reč je o svetskom vojnom standardu MIL-STD-662F, koji podrazumeva otpornost zaštitnih prsluka, materijala za zaštitu posada u avionima i podvodnim vozilima, posebno prozora, vetrobrana i stakala na prozorima, koristi se za izračun otpornosti pregradnih ploča u vozilima i na brodovima, tehničkim skloništima i kontejnerima, kao i na raznim borbenim vozilima.

Koliko je složeno određivanje kvaliteta materijala za ovakvo odelo treba znati da ona štite od kombinovanog dejstva eksplozivnog udara, komadića (fragmenata) materijala obloge eksplozivnog tela, snažne toplote koju eksplozija izaziva kao i od zvučnog efekta. Pri tome operater može biti okrenut telom prema ubojitoj napravi ili okrenut leđima. Odelo štiti na nekoliko načina. Ono odbija ili zaustavlja projektila koji mogu da dolaze od eksplozivnog predmeta, zaustavlja eksplozivni talas i sprečava da se prenese na telo, odnosno da izazove povrede, čak i kad dođe do prevrtanja i savijanja odela usled udarca. U te svrhe koristi se kevlar, pena, slojevita plastika i drugi vatrootporni materijali. Veoma je važno da su vlakna zaštitnog materijala otporna na snažne deformacije. Takva vlakna treba da izdrže da kroz njih ne prodru više od 2000 parčića eksplozivnog predmeta.

Za šlem je veoma važno da treba da obezbedi apsolutnu zaštitu u prostoru od 360 stepeni, što je regulisano EOD NIJ standardom 0101.06.

Do sredine 1990-te godine, EOD odela su izrađivana od kevlara sa oklopnim pločama. Međutim, imala su podosta mana i slabosti. Posebno nisu dovoljno štitila korisnika od udarnog talasa. Najčešće povrede deminera bile su povreda usled eksplozijvnog talasa nazvane „eksplozija pluća”. Ispitivanjem akustične impedance došlo se do saznanja da treba menjati strukturu materijala i učiniti ga takvim da određene frekvencije talasa kompenzuje i ne prenosi na korisnika.  Zbog toga savremena zaštitna protivminska odela imaju specijalan sloj, od pene niske gustine, koji sprečava akustičnu impedancu.

Kad je reč o ergonomiji, iskustvo je pokazalo da su odela teža od 37 kg nepodesna za korišćenje jer traže veoma snažne operatere. Međutim, lakša odela su osetljiva na prevrtanje i lomljenje. Najmanja težina zaštitnog odela može biti 5 kg. Drugi efekat koji odelo treba da spreči je tzv. toplotni stres. Naime, odelo mora da spreči prenos toplote od površine do tela korisnika. Za to se koriste posebni materijali, a u najnovija odela ugrađen je sistem koji rashlađuje unutrašnjost i omogućava da operater može i pod visokom spoljnom temperaturom da obavlja određene radnje i do sat vremena. U nekim odelima je to obezbeđeno mrežom cevčica utkanim u unutrašnji sloj zaštitnog materijala u kombinaciji sa ventilacionim vazdušnim sistemom.

EOD Suit Series II.png

Kako do stoodstotne zaštite

Mnogo je drugih poznatih i nepoznatih činilaca koji utiču na kvalitet zaštite EOD odela. Sami mineri kažu da ne postoji stoodstotna zaštita. Pre svega što je skoro nemoguće zaštititi prste deminera. Do povreda može doći i ako fragmenti velikom brzinom udare na sppojevima delova odela, gde je teško obezbediti najveći stepen zaštite. Takođe snažan udar može da deluje samo na gornji ili donji deo odela i izazove prelamanje materijala, što dovodi do povređivanja. Uz to može da izazove i potres mozga.

To, i mnoge druge okolnosti ukazuju da je profesija deminera veoma opasan posao koji zahteva visok nivo znanja, fizičku i psihičku otpornost i stabilnost, disciplinu i poštivanje znanja, propisa i usvojenih standarda.

EOD unit & hobo-630x420

Nikola Ostojić

KAKO ME DRUGI VIDE

Sreo sam se, krajem januara 2016. godine na obeležavanju dana Medija-Centra Odbrana sa više kolega, saradnika i prijatelja iz redakcije. Bio je to nezaboravan i, pomalo emocionalan susret. Značaj tog susreta shvatio sam tek kad smo se rastali. Osetio sam koliko su mi značili ti trenutci profesionalne saradnje. I, osetio sam da se tek nakon proteka godina od odlaska u penziju počinjemo razumevati drugačije, otkrivati da svako od nas ima svoje ljudske osobine, svoja osećanja i deo sećanja koja u ovakvim prilikama dođu do izražaja.

Nekadašnji kolega Dragan Petrušić, kome sam prvo ja bio šef, a posle on meni nadređen, pozdravili smo se i rukovali u foajeu Kluba vojske u Beogradu, gde je organizovana svečanost. Razmenili kratke priče nakon onog uobičajenog: Kako si. Komunicirali smo i preko fejsbuka, pratio sam njegova lirička ispoljavanja emocija na mjegovom blogu „O svemu pod lupom”. U nekim momentima svojom lirikom pogodio je moja osećanja, probleme s kojima se susrećem. Njegove posme doživljavao sam, ponekad, lično. Kao da me čita poput knjige. I to nam je bio povod za razgovor.

Već tada mi je rekao dobio je inspiraciju za novu pesmu.

Nova pesma, posevćena meni, osvanula je na njegovom blogu. Obuzelo me prijatno osećanje.

Ovde je sadržaj njegove lirike, u njegovom ustaljenom maniru i za mene prepoznatljivom stilu.

среда, 03. фебруар 2016.

МОЈЕ О САМОЋИ

ПРЕ*ВРЕМЕ

Помислим на многе особе ми блиске,

и људске судбине животом исписане,

чујем у њима и тужне и снажне вриске,

– посвећујем им ове стихове испеване.

*  *  *

ШАПАТ ВРЕМЕНА

Време кад учини своје,

кад останеш сам скоро,

кад вас више није двоје,

дани сви пролазе споро.

Нису само ноћи бесане,

утваре незнане промичу,

никако зора да ти осване,

казаљке се споро помичу.

Кад другујеш с временом,

мисли тада теку успорено,

не зовеш ствари именом,

око је у даљину уперено.

Хтео би путем будућности,

ноге би стазама краћеним,

коче их терети прошлости,

куд са душама напаћеним.

Време кад дође по своје,

све ти је мање познатих,

однесе оно што је твоје,

осим грехова признатих.

Више те обавија неверица,

леђа товарена бременом,

уоколо густа измаглица,

ватру палиш кременом.

Време кад постане ти друг,

мислиш и на небеске њиве,

тражиш негде посебан плуг,

да их преореш у боје сиве.

Затвараш већ животни круг,

уоквирен лепим сећањима,

желиш да свима вратиш дуг,

сам си са својим успоменама.

Време кад тихо ти шапне,

ослушкујеш тајновит глас,

и кад нема ко да ти махне,

час јесте да потражиш спас.

Ослонац на штап старачки,

уз тебе још само пас веран,

сви савети као петпарачки,

а поглед ти – благ и смеран.

(Д. П.  ~  23-25. јануар 2016, Земун…   ~ Два часа после

зимске поноћи, уз размишљање о нечијој усамљености.)

*  *  *

NIKOLA OSTOJIĆ-samoća2a*(ФОТО: Другар Никола Остојић, са штапом; причао

ми је о својој усамљености… Довољно за ову песму.)

ПОСЛЕ*ВРЕМЕ

Кад почну да издају ноге,

рука се сама маши штапа,

нису ти мисли тад строге,

осећаш: ближњи те потапа!

Објавио Драган Петрушић

Ponukali su me stihovi na razmišljanje. Prve asocijacije podstale su me da mu odgovorim. Da mu kažem kako sam doživeo reči satkane u liriku koja uopštava razmišljanje o samoći. Šta sve prolazi kroz sivu masu mozga čoveka kad o tome razmišlja.

Iako su to njegova razmišljanja, ona su, nesumljivo, prošla kroz glavu mnogima koji su se našli u kovitlacu usamljenosti, one iracionalne, koju je veoma teško shvatiti i, koju je, bez pomoći, teško prevazići. Zato uopštavanje ima značaj univerzalnosti koja nas prožima i kroz ono što je Jung nazvao „kolektivno nesvesno”.

U komentaru na ove stihove napisao sam mu:

Hvala Dragane, ovo je ugodno iznenađenje za mene.

Zaista je neobično i prijatno osetiti i doživeti da ti nekadašnji kolega iz redakcije posveti stihove.

Kad se shvati da je nekad postojala profesionalna veza, koja je tražila određen kvalitet i sadržajnu saradnju. I, razume se da tek posle odlaska iz kolektiva, počinje da se upoznaje ljudskost u nekadašnjim kolegama, da postoje i druge veze koje nas povežu u prijateljstvu, empatiji…

Kad ti prijatelj ne posveti bilo kakve stihove, već repliku na priču o tome kako je razumeo i shvatio osećanje koje odiše setom i u kojem dominira osećanje usamljenosti.

Odjednom shvatim da ta usamljenost, u stvari, ima više dimenzija.

Prva je ona najbliža, intimna.

Druga je šira i obuhvata okruženje u kom živiš, krećeš se i s kojim neprekidno, svakodnevno komuniciraš. I u tom okruženju ponekad se osetimo sami. Međutim, to šire okruženje svakodnevno je veoma dinamično i utiče na raspoloženje, emocije i pomaže da se intimna samoća prevazilazi. I, kako vreme sve više odmiče, što si više aktivan, manje je vremena za samoću u duši. Posebno kad su u tom okruženju, makar povremeno, i dragi prijatelji, kolege, saradnici sa posla.

Treća je mnogo šira, pomalo i virtuelna.

Shvatam poentu stihova.

Ne treba da se osećam usamljen.

Dovoljno je, samo, učiniti neki napor da se ljudskost približi i da takvi kontakti razbiju opnu što nas zatvara u iracionalne kovitlace sopstvenih sećanja i misli. I, da na takav način budemo u kontaktu sa realnošću.

Negde sam pročitao rečenicu: I čovek trećeg doba, samac, udovac, ima život. Ima pravo na život. Ima potrebu za punim životom.

Mogu da kažem da me i stihovi ove pesme, upućuju na to da iskoristim svoje prirodno pravo da mi život bude bogatiji i sadržajniji. Međutim, ostaje traganje, ostaju brojna pitanja šta je za to potrebno. To je deo priče o tome šta mi je promenilo život, nakon upokojenja supruge. Kako spoznati sebe, kako spoznati okruženje i ljude u njemu i kako rešiti probleme koje nameću određeni kruti stavovi…

Neko je, takođe, napisao: Najveći problem savremenog čoveka je kako prilagoditi logiku života svojim osećanjima. Mislim da mnogi nemaju odgovor na to pitanje, iako ga osećaju kako ih pritiska neumitnim životnim problemima. I, misle da svojim (najčešće iracionalnim) osećanjima mogu logički da reaguju na zbivanja u svom okruženju. Da li je to dovoljno?

Stihovi ove pesme kažu da nije dovoljno. Ponekad se počne sa štapom…